Kada je vladar u pitanju kulturni model se, međutim, malo teže menjao od ikonografije. On se u suštini nije ni promenio, samo su vladari eklektički birali elemente modela koji su njima bili najprivlačniji. Kao po primerima poznate štafete i sahrane i njihovom prenosu sa Karađorđevića na Titovu vladavinu, možemo se uveriti da se vladarski kulturni model provlači kroz sve političke režime, bez obzira na vreme i mesto, zato što je vladar ipak nešto bez čega se "ne može".